Kazu da lepo pisem,uvek sam pisao lepe sastave,ali nikad nisam imao slobodnu temu. Kao recimo sad.Toliko slobodnu da cak niko ne mora da procita,niti da shvati,niti da razume,jer je ni ja ne razumem, pisem jer mislim da bi trebalo.I savetujem da ne cita,nece biti srecan,kao sto ja nisam jer prica nije cela.Kakav je zivot takav je i sastav.
Samo necu da pisem ni uvod ,ni razradu ,ni zakljucak,hocu da bude originalno kao sto je zivot originalan,a on ti nikad ne ostavlja razmak pre uvoda,niti naglasava kad ce biti zakljucak,a ni razrada nema povezanu pricu,on cak ne stavi znak pitanja da bi ti znao da je to pitanje,nego te tera da sam provalis. Haotican zivot neka bude i haotican sastav ,zasto da ne.
Posebno je zanimljiv govor jednog uspesnog coveka,koji je rekao da tacke u zivotu mozemo samo spajati unazad,ne unapred,i slazem se maksimalno.Tek kada nesto prodje onda vidimo zasto je to dobro,i bas zato ne mozemo znati sta ce se desiti. Da smo mi krojaci nase sudbine,sasili bismo sebi dzemper,a zivot bi ti dao leto,vrelo leto tako da taj tvoj dzemper ne bi ti ne trebao.
I onda koja je poenta,mozda bi trebalo samo uzivati u procesu,jer na kraju zakljucak cemo znati kada se zakljucak desi i necemo dobiti nagovestaj za to.Kao sto sad onaj koji cita ne zna o cemu cu da pisem,niti da li sam normalan,a posebno ne da li ce nakon tri recenice biti kraj ili trideset tri.
Kao sto je ovaj tekst do sada ispisam tako je meni bila servirana jedna prica,koju je zivot vrlo verovatno sa osmehom na licu pisao na stranici moje knjige, hahaha jer koliko sam ja upoznat sa desavanjima,i sablonima zivota ,dosta toga se ponavlja,sve se u istoriji ponavlja,voda kruzi ,zemlja kruzi ,sunce kruzi,i mi sami kruzimo,samo neko kruzi oko sebe,neko oko drugog. I jedina sila koja coveka moze da natera da kruzi jako dugo zove se ...
Tu je zivot meni stavio tri tacke,bezobrazno a? I ja to mislim.Mada sad svi verovatno znaju odgovor,rekao sam da neko kruzi oko sebe,neko oko drugog.
Prica je pocela sa ,,Cao ,, a ja se nadam da se nece zavrsiti tako,Jer izmedju tog cao i danasnjeg dana desilo mi se nesto najlepse i najgore ,i najbolje i najteze u zivotu izmesano sa jos 1000 stvari .Na kraju ,da budem precizniji u poslednjih par nedelja,citava ta mesavina stvari dobila je ukus . Taj ukus sam mozda sad uspeo da docaram onom ko je procitao dovde,sta je to sto ce uskoro ,ako vec nije pocelo,da vas nervira u mom tekstu. Ukus misterije,sta to ovaj degenerik pise,ajde predji na poentu vise,sta okolisas.verujem da neko to misli. Ili mozda sad misli ,,some u prethodnoj recenici nisi stavio veliko slovo na pocetku recenice.
Mada sam pomenuo da cu pisati haoticno ,pomenuo sam da cu servirati pricu kao sto je meni zivot servirao. I isto to ja sad cekam od njega,sve ovo sto vi sad mislite ,cekam i ja,Jer niti pise po nekom redu,niti postuje pravila,I drzi me u neizvesnosti,kao sto sam ja poceo ovaj tekst tako je i on,a jos nece da zavrsi,ja cekam a on i dalje filosofira,kao ja sad. I tu cu stati,pisacu kao i on,a on ceka sutra,sacekacu do sutra.
Savetovao sam da ne cita niko,ne mozete se ljutiti,takav je zivot i nosi sa svakim danom objasnjenje vec napisanog .
Samo necu da pisem ni uvod ,ni razradu ,ni zakljucak,hocu da bude originalno kao sto je zivot originalan,a on ti nikad ne ostavlja razmak pre uvoda,niti naglasava kad ce biti zakljucak,a ni razrada nema povezanu pricu,on cak ne stavi znak pitanja da bi ti znao da je to pitanje,nego te tera da sam provalis. Haotican zivot neka bude i haotican sastav ,zasto da ne.
Posebno je zanimljiv govor jednog uspesnog coveka,koji je rekao da tacke u zivotu mozemo samo spajati unazad,ne unapred,i slazem se maksimalno.Tek kada nesto prodje onda vidimo zasto je to dobro,i bas zato ne mozemo znati sta ce se desiti. Da smo mi krojaci nase sudbine,sasili bismo sebi dzemper,a zivot bi ti dao leto,vrelo leto tako da taj tvoj dzemper ne bi ti ne trebao.
I onda koja je poenta,mozda bi trebalo samo uzivati u procesu,jer na kraju zakljucak cemo znati kada se zakljucak desi i necemo dobiti nagovestaj za to.Kao sto sad onaj koji cita ne zna o cemu cu da pisem,niti da li sam normalan,a posebno ne da li ce nakon tri recenice biti kraj ili trideset tri.
Kao sto je ovaj tekst do sada ispisam tako je meni bila servirana jedna prica,koju je zivot vrlo verovatno sa osmehom na licu pisao na stranici moje knjige, hahaha jer koliko sam ja upoznat sa desavanjima,i sablonima zivota ,dosta toga se ponavlja,sve se u istoriji ponavlja,voda kruzi ,zemlja kruzi ,sunce kruzi,i mi sami kruzimo,samo neko kruzi oko sebe,neko oko drugog. I jedina sila koja coveka moze da natera da kruzi jako dugo zove se ...
Tu je zivot meni stavio tri tacke,bezobrazno a? I ja to mislim.Mada sad svi verovatno znaju odgovor,rekao sam da neko kruzi oko sebe,neko oko drugog.
Prica je pocela sa ,,Cao ,, a ja se nadam da se nece zavrsiti tako,Jer izmedju tog cao i danasnjeg dana desilo mi se nesto najlepse i najgore ,i najbolje i najteze u zivotu izmesano sa jos 1000 stvari .Na kraju ,da budem precizniji u poslednjih par nedelja,citava ta mesavina stvari dobila je ukus . Taj ukus sam mozda sad uspeo da docaram onom ko je procitao dovde,sta je to sto ce uskoro ,ako vec nije pocelo,da vas nervira u mom tekstu. Ukus misterije,sta to ovaj degenerik pise,ajde predji na poentu vise,sta okolisas.verujem da neko to misli. Ili mozda sad misli ,,some u prethodnoj recenici nisi stavio veliko slovo na pocetku recenice.
Mada sam pomenuo da cu pisati haoticno ,pomenuo sam da cu servirati pricu kao sto je meni zivot servirao. I isto to ja sad cekam od njega,sve ovo sto vi sad mislite ,cekam i ja,Jer niti pise po nekom redu,niti postuje pravila,I drzi me u neizvesnosti,kao sto sam ja poceo ovaj tekst tako je i on,a jos nece da zavrsi,ja cekam a on i dalje filosofira,kao ja sad. I tu cu stati,pisacu kao i on,a on ceka sutra,sacekacu do sutra.
Savetovao sam da ne cita niko,ne mozete se ljutiti,takav je zivot i nosi sa svakim danom objasnjenje vec napisanog .
Нема коментара:
Постави коментар