недеља, 02. октобар 2016.

Granice su samo u nama

,,Samo je nebo granica,, - mnogi su čuli , malo njih je shvatilo, retko ko razumeo. Vrlo je tanka linija između ,,shvatio sam,, i ,,razumeo sam,,. Ja to vidim ovako . Ako vam neko kaže, primera radi -Pao sam test (ispit, pismeni ...).Shvatiti nekog znači da ti uzimaš u obzir da je on ucio određeno gradivo, to nije bilo dovoljno i on je pao taj test. Razumeti nekog znači da si ti na svojoj koži osetio kako je učiti baš to gradivo . Koliko je to teško učiti i na svojoj koži osetio kako je pasti taj test . Koliko te to razočara , i možda emotivno umori. Vrlo slični pojmovi ali suštinski razliciti , i jedina bitna razlika je po meni - emotivna uključenost .Podrška osobi koja je u mom primeru ,pala test. 

Da se vratimo sad na prvu recenicu. Samo je nebo granica . Razumeti ovu izreku je daleko teže nego shvatiti istu. A uslov je , pomeriti svoje granice , jer samo tako možes videti da su granice isključivo samo u nama .  Ako pogledam sebe pre godinu dana , i sebe sada , jasno vidim velike promene .Veliki broj pomerenih granica na svakom polju svog zivota. CIlj nije da pricam o sebi , cilj je da pokažem da svako može da napreduje baš onoliko koliko želi . Ta visina uspeha je zapravo naša granica , koja je imaginarna. Mi smo je zamislili i odredili , a to znači da mi možemo i da je pomeramo . 
Primera radi , rešili smo da trčimo 10 km . To je naša imaginarna granica.
 Nesvesno mi smo već tu napravili kardinalni grešku . Sebe smo ograničili na 10 km ,i siguran sam da ćemo recimo na 8 km da se umorimo . Možda i da stanemo ,Možda i da se nekako motivišemo da istrcimo 10 km.Najgore od svega bićemo srećni zbog toga. Sad ću postaviti pitanje. Šta ako naše telo može da istrči 15 km isti taj dan ? A mi smo odredili 10 km i time sebe ograničili. Kada bi samo trčali , bez zamišljene granice , istrčali bi sigurno mnogo više.  U to sam se uverio milion puta. Uvk sam trčao mnogo duže (2 ili 3 km duže) kada sam se skoncentrisao na moje telo , na disanje i imao pored sebe druga sa kojim se uzajamno motivišem. Ključna stvar je razmišljanje ,jer ono stvara i otvara granice naših mogućnosti . Ovaj primer je mali , u pitanju je vežbanje. Zamislite  taj sistem razmišljanja na nekom velikom polju , nekom sanu , nekoj velikoj želji . Tu bi se granica pomerala ,a sa svakim pomeranjem bi samopouzdanje raslo sve više. Rezultati bi se nizali ,a granice pomerale. Mogućnosti su velike i bezgranične , ako mi tako rešimo . 

Sad izjava - Samo je nebo granica  , ima veći ukus razumevanja nego shvatanja zar ne ? A ja želim da ovaj tekst razumete , a ne da ga shvatite. Svaka želja  ima pravo na zivot . Ako se potrudimo da razumemo druge ljude, tuđe zelje , drugacija razmišljanja onda mi sebi otvaramo granice .  Najvažnije od svega , ne ograničavamo  sebe . 
Možda trenutno uslovi nisu idealni , ne može da se napreduje odmah . Možda su ispred vas sad zaista neprelazne granice na koju nemate nadmoć, Možda je potrebno dosta rada, ali sve to je lepota razumevanja života i njegovih lekcija. Sve životne kočnice uvek su brojne , ali one prave granice,one istinske granice su uvek  samo u nama . 


Нема коментара:

Постави коментар